Историјат

СЕЊСКИ РУДНИК

СИМБОЛ ИНДУСТРИЈСКОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ

Сењски Рудник, основан 1853. године, најстарији је активни рудник мрког угља у Србији и представља најстарију очувану индустријску област.

Историја Сењског Рудника почиње проналаском угља давне 1853. године. Ово мало рударско насеље сматра се зачетником српске индустријализације јер је угаљ првенствено коришћен за потребе Тополивнице у Крагујевцу, једне од првих српских фабрика. Са изградњом магистралне пруге Београд – Ниш, јавила се могућност за савременијим видом транспорта угља, па је с тим у вези изграђена прва индустријска пруга уског колосека у Србији од Сењског Рудника до Ћуприје, која је пуштена у рад 1892. године. Развојем рударства развијало се и само насеље. У потрази за хлебом са седам кора, Сењски Рудник су насељавали људи из свих крајева земље па и шире. Крајем XIX века Сењски Рудник постаје прави рударски градић. Јама Сењски Рудник од дана оснивања до данашњих дана никада није престајала са радом, па чак ни за време ратова, када су у руднику радиле жене и деца.

Развој Сењског Рудника ишао је узлазном путањом све до друге половине XX века. Насеље је имало своју термоелектрану а и познато је да је у то време свака грана индустрије имала свој погон у Сењском Руднику сем бродоградње и авиоиндустрије. 1930. изграђен је Соколски дом, центар културног живота насеља, где је 1950. године основан први Раднички Савет у Србији. 1930. је позната и по томе што је те године насеље добило зграду магацина у центру насеља која је као таква радила до 1972. године када је донета одлука о оснивању првог и јединог музеја угљарства у Србији који са радом почиње 1980. године. Са појавом нафте као јефтинијег енергента шездесетих, ствари се мењају. Потражња за угљем опада, самим тим смањује се и број радних места што, опет, доводи до тога да се становништво нагло исељава у потрази за бољим животом. Али ту се на срећу ова прича не завршава. Још се 2000. године јавила идеја за оживљавањем културног, историјског а нарочито индустријског наслеђа овог краја. Увидевши значај места какво је Сењски Рудник, Савет Европе је 2009. године прихватио пројекат, ставио га на листу приоритета и донео одлуку о финансирању реализације прве фазе пројекта Сењски Рудник – Град Рудара. Идеја пројекта је да насеље не доживи судбину свих рударских места након затварања рудника, већ да се створе услови за живот у овом насељу од великог значаја и онда када више не буде довољно угља за ископавање што се, надамо се, ипак неће догодити у скоријој будућности.

О нама

Музеј угљарства у Сењском Руднику је основан, на иницијативу РМУ „Рембас“, са задатком да прикаже рударско-техничко-историјски развој РМУ „Рембас“ и осталих рудника угља у Србији. Експонати Музеја приказују развој угљарства у Србији од периода антике до данашњих дана. Музеј угљарства спада у специјализоване музејске установе техничког типа и налази се у саставу Заједнице музеја науке и технике Србије. Основна делатност Музеја обухвата послове прикупљања, проучавања, обраде и презентације предмета и грађе који су од значаја за проучавање историје технолошко-техничког развоја рударства у Србији.

Контакт

МУЗЕЈ УГЉАРСТВА у Сењском Руднику
35234 Сењски Рудник
тел: 035/620-735, 627-722

Данијела Трајковска – Кустос
mob: 069/3627-560
email: danijela.trajkovska@jppeu.rs